Наташа Стојановић

Моји родитељи су просветни радници. До поласка у школу живели смо у школском стану који је био део школске зграде. Одрастала сам уз звуке школског звона, дечије граје, стално окружена веселим ђацима. Школа је тако постала, готово, моје природно окружење.

Школовање памтим по мирису нових књига брижљиво увијених и обележених пробраним налепницама, као и по великом узбуђењу  и нестрпљењу да што пре сазнам и научим оно што је у њима. Уз књиге сам расла, сазревала, спознавала себе и свет.

Верујем у моћ књига - зато сам и студирала српски језик и књижевност. Уживам да подучавам -  зато сам наставник.

Када сам почела да радим у школи, још 1998, подучавала сам традиционално, онако како су то радили и моји наставници. Како су се времена променила , тако сам се и ја мењала. Сада себе сматрам наставником који прати  и примењује светске новине у настави. 

Интересује ме све што је у вези са наставом, мојим предметом и учењем уопште. Добар наставник мора бити стално у току, стално обавештен. Ја то јесам - увек обавештена. Редовно пратим новости у Министарству образовања, Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања, Заводу за унапређење образовања и васпитања, Националном просветном савету. Повезана сам онлајн са разним групама просветних радника, како на Фејсбуку, тако и преко  Мреже просветних радника Србије (http://mreza.zajednicaucenja.edu.rs/index) као и са колегама из иностранства путем Едмодо заједнице.http://srb.edmodo.com/natasastojanovic Пратим рад наставника из целог света који несебично преносе своја искуства и знање. Пратим и рад наших наставника, који померају границе наше професије, предводнике новог доба. 

Моје сазревање и напредовање најбоље илуструју радови којима смо конкурисали на конкурсу Креативна школа и Дигитални час. Од примене активног учења  граматике уз игру, повезивања градива са личним животним искуством, преко едукативних игрица у настави, па истраживања биографије писца који је задужио наш крај својим делима кроз пројекат, израде мултимедијалних садржаја, комбиновања метода од индивидуалне наставе до тимског прављења одељењских новина помоћу компјутерског програма ,па до коришћења разних  сарадничких веб 2.0 алата у настави путем којих смо се и повезали са ученицима из друге државе радећи на заједничком раду.

Да би ученици били успешни у свету који се брзо мења и затрпава информацијама, од њих ће се тражити способност пажљивог испитивања информација и способност закључивања о њиховој важности.  Сматрам да је моја дужност да их оспособим да разумеју како су различите информације међусобно повезане или како би се могле повезати, да их научим како да нове идеје и знања ставе у одговарајући контекст, да одбаце неважне и нетачне информације и на крају  како да осмисле тј. искористе информације критички стварајући сопствено дело.  Веб 2.0 алати ми помажу да до тог циља и дођемо. 

 Доступна сам ученицима и ван учионице путем разних мрежа (пре свега Едмодо). Ученици су слободни да траже помоћ и савет кад год им је неопходна. Више се не устручавају ни  да коментаришу на часовима, износе своје мишљење, бране своје ставове. Више их није срамота да раде. Поносни су кад  нешто сами створе па то објавимо или на сајту или прикажемо на часу. 

Осећам, иако се моја душа противи, да сам део овог времена, да ме је напредна технологија узела под своје. Али, знам да је данас то једини начин да се приближимо деци и да им будемо корисни.